Cybercrime Zapadni Balkan Newsletter No. 57

Novi trendovi prevara na Balkanu: Kako se internet prevara prilagođava novim tehnologijama
Internet prevare na Balkanu postale su sofisticiranije i sve opasnije kako tehnologija napreduje. Danas prevaranti koriste napredne tehnološke alate, kao što su AI chatboti, deepfake tehnologija i automatizovani sistemi, da bi obmanuli korisnike i stekli njihov novac ili osobne podatke. Ovi novi trendovi prevara donose sa sobom ozbiljne rizike, ali i mogućnosti za žrtve da se zaštite ako prepoznaju tehnike koje prevaranti koriste.
AI chatboti: Prevaranti sa “prijateljskim” glasom
Jedna od najnovijih tehnologija koju prevaranti koriste na Balkanu je AI chatbot. Ovi botovi su dizajnirani da imituju ljudski razgovor i omogućavaju prevarantima da se predstavljaju kao prijateljski nastrojeni saveti ili služba za korisnike. Chatboti često “ulaze” u privatne razgovore putem društvenih mreža, e-mailova ili čak SMS poruka, obećavajući nagrade, popuste ili čak “osvojeni novac” u zamenu za određene informacije ili uplatu naknade.
Zahvaljujući naprednim algoritmima, chatboti mogu imitirati ljudske reakcije i prilagoditi se stilu komunikacije korisnika, što ih čini gotovo neprepoznatljivima. Često koriste strategiju manipulacije poverenjem, predstavljajući se kao neko s kim žrtva već ima iskustva ili kao prijatelj koji želi pomoći. Ova vrsta prevare se često koristi u sklopu lažnih nagradnih igara ili ponuda, gde je cilj da prevaranti dođu do ličnih podataka žrtve.
Deepfake tehnologija: Lažna lica i glasovi
Deepfake tehnologija, koja koristi veštačku inteligenciju za stvaranje lažnih video i audio snimaka, sve se više koristi u prevarama. Prevaranti mogu koristiti ovu tehnologiju kako bi napravili lažne video pozive ili audio poruke koje im omogućavaju da imituju poznate ličnosti ili čak osobe koje su žrtvama već poznate, poput članova porodice ili poslovnih partnera.
Na primer, u jednoj od recentnih prevara na Balkanu, prevaranti su koristili deepfake tehnologiju kako bi stvorili video pozive u kojima su se predstavljali kao izvršni direktori ili poslovni partneri, zahtevajući urgentna plaćanja ili prenose novca. Ova tehnologija može biti izuzetno uverljiva, jer žrtva veruje da razgovara sa stvarnom osobom koju poznaje, što povećava šanse za uspeh prevare.
Automatizovani sistemi: Brže, efikasnije, opasnije
Automatizovani sistemi, poput botova za masovno slanje phishing e-mailova ili lažnih ponuda, takođe postaju sve češći. Ovi sistemi omogućavaju prevarantima da brzo i efikasno dosegnu veliki broj ljudi, bez potrebe za direktnom interakcijom sa žrtvama. Često se koriste za slanje lažnih poruka koje izgledaju kao zvanična obaveštenja od banaka, vladinih institucija ili popularnih brendova, u kojima se traži da korisnici kliknu na link i unesu svoje lične podatke.
Prevaranti koriste ovu tehnologiju kako bi stvorili osećaj urgentnosti, recimo tvrdeći da je neophodno da korisnici brzo ažuriraju svoje podatke ili izvrše uplatu kako bi sprečili zaključavanje njihovog računa. Automatizovani sistemi mogu slati stotine, pa i hiljade ovih poruka svakog dana, čineći da je prepoznavanje i zaštita od ovakvih prevara veoma izazovna.
Pravi primeri: Hapšenja i pravni postupci
Na Balkanu, zakonodavci i agencije za sprovođenje zakona počinju da prepoznaju ove nove tehnologije i njihov uticaj na građane. U poslednje vreme zabeleženi su slučajevi hapšenja prevaranata koji su koristili AI chatbote i deepfake tehnologiju za manipulaciju žrtvama. Na primer, u Srbiji je nedavno uhapšen tim prevaranata koji je koristio deepfake tehnologiju da imitira glasove poslovnih partnera i iznudio velike sume novca od prevarenih preduzetnika.
Ove tehnološke prevare postale su ozbiljan izazov za regulatore i policiju. Zakonodavci sada rade na jačanju zakona o cyber kriminalu, dok su agencije za zaštitu potrošača uvele nove smernice kako bi pomogle građanima da prepoznaju ove sofisticirane oblike prevara.
Kako se zaštititi?
Budite svesni noviteta u tehnologijama: Redovno informisanje o novim tehnologijama i prevarama može vam pomoći da prepoznate potencijalne pretnje. Nikada ne klikćite na linkove iz nepoznatih izvora ili ne odgovarajte na sumnjive e-mailove ili poruke.
Proverite identitet: Ako imate bilo kakve sumnje u vezi sa video pozivima ili porukama koje ste primili, proverite identitet osobe sa kojom komunicirate. Nikada ne šaljite novac ili lične podatke bez prethodne provere.
Koristite sigurnosne alate: Instalirajte sigurnosne programe na vaše uređaje koji mogu prepoznati i blokirati phishing pokušaje i zlonamerni softver.
Posavetujte se sa stručnjacima: Ako sumnjate da ste postali žrtva prevare, obratite se stručnjacima za cyber bezbednost ili prijavite slučaj policiji.
Zaključak
Napredak tehnologije omogućava prevarantima da postanu kreativniji i efikasniji u obmanjivanju žrtava. No, razumevanje kako ove tehnologije funkcionišu i kako se koriste u prevarama može vam pomoći da se zaštitite. Ostanite informisani, budite oprezni i uvek proverite pre nego što delujete.

Srdačan pozdrav,
Advokat Zoran Miljaković